fbpx
Loading...

Uragan Laura — vrhunac jedne od najaktivnijih sezona uragana do sada

Autor: Miloš Milić Datum: 27.08.2020.

Uragan Laura stigao je do obale Lujzijane jutros oko jedan sat izjutra po lokalnom vremenu kao jedna od najjačih oluja koje su pogodile ovu saveznu američku državu. Više stotina hiljada ljudi je ostalo bez struje, a očekuje se i višemilionska šteta.

Dva tropska ciklona u SAD za nešto više od 48 sati

Vode tropskog Atlantika i Meksičkog zaliva su veoma tople ove godine, što je jedan od važnih faktora za razvoj i održavanje tropskih ciklona.

Zbog toga ne čudi da je ova sezona uragana veoma aktivna, i da je već donela 7 imenovanih tropskih ciklona koji su stigli do obale kontinentalnog dela SAD pre kraja avgusta, što je rekord otkad postoje podaci (od 1851. godine)

Prethodni rekord je bio 6 imenovanih tropskih ciklona koji su stigli do obala SAD do kraja avgusta, 1886. i 1916. godine. 

Ovih dana imamo još jednu specifičnost nad tropskim Atlantikom, a to je da su dva uragana, Marko i Laura, prešla preko Meksičkog zaliva i stigla do obale SAD za nešto više od 48 sati.

Svega nekoliko puta u nizu podataka dugom više od 150 godina desilo se da u ovako kratkom intervalu vremena dva tropska ciklona/uragana stignu do obale SAD. Oba tropska ciklona su pogodila saveznu državu Lujzijanu, u razmaku od 55 sati, što je rekordno kratak period za ovu državu

Prethodni rekord je bio 5 dana između dva uzastopna ciklona na obalama Lujzijane.

Marko

Uragan Marko je proglašen tropskim ciklonom od strane Nacionalnog centra za uragane (NHC) 22. avgusta nad Karipskim morem. Time je sezona 2020. godine donela najranije imenovanje 13. tropskog ciklona u sezoni uragana na Atlantiku. 

Marko je potom nastavio severno, ka Meksičkom zalivu, gde je 23. avgusta dostigao brzinu vetra za kategoriju 1 prema Safir-Simpsonovoj skali za uragane. U tom trenutku, prosečna brzina vetra je dostizala 120 km/h.

Dalje na putu ka obali SAD, zbog nepovoljnog profila vetra za održavanje i jačanje tropskog ciklona, Marko je izgubio na snazi, i do obale Lujzijane je stigao 24. avgusta u toku popodneva po lokalnom vremenu kao slab tropski ciklon. Marko je uslovio obilne padavine i poplave u delovima Centralne Amerike, Kube, kao i delovima južnih saveznih država SAD. 

Laura

Uragan „Laura“ NHC je, 21. avgusta, proglasio tropskim ciklonom nad tropskim Atlantikom. 

Laura je potom prešla preko Kariba i stigla do Meksičkog zaliva, gde su je sačekali idealni uslovi za jačanje: veoma toplo more i odsustvo smicanja vetra, odnosno povoljan profil vetra s visinom. Tako je 25. avgusta NHC prvi put označio Lauru kao uragan kategorije 1, nakon čega je iz sata u sat sledilo jačanje uragana, pa je 26. avgusta ona dostigla status jakog uragana, kategorije 4 (od maksimalnih 5). Brzina vetra je porasla za 80 km/h za 24 sata

Nacionalni centar za uragane je na vreme izdao upozorenje za hitnu evakuaciju obale i priobalja, usled opasnosti od orkanskih vetrova, obilnih padavina i poplava, kao i velikog porasta nivoa mora, s mogućnošću da voda s mora prodre i više od 45 km u kopno, kao i da visina vode premaši dva metra. 

Neposredno pred obalom Lujzijane, 27. avgusta, Laura dostiže vrhunac organizovanosti i snage, s brzinom vetra od 240 km/h. Laura je stigla do obale Lujzijane 27. avgusta u jedan sat ujutru po lokalnom vremenu, i dalje će nastaviti put preko kontinentalnog dela SAD i severnog Atlantika kao vantropski ciklon. 

Od uragana koji su pogodili Lujzijanu, Laura deli prvo mesto po jačini s uraganom Poslednje ostrvo (Last Island) iz 1856. godine, oba uragana su uslovila vetrove od 240 km/h. 

Svega 9 uragana u istoriji podataka dugoj preko 150 godina je pogodilo obalu SAD brzinom vetra ≥240 km/h.

Laura je na svom putu najpre grupi ostrva Mali Antili donela obilne padavine, poplave i prekid snabdevanja strujom usled jakog vetra. Uragan je još intenzivnije pogodio delove Portorika, Dominikanske Republike, Haitija, Kube i Jamajke, u vidu obilnih padavina i poplava, prekinuo je snabdevanja pijaćom vodom, a jaki vetar onemogućio je i snabdevanje strujom i pričinio materijalnu štetu. 

Južnim saveznim državama SAD, naročito u Lujzijani i Teksasu koji su najviše pogođeni, uragan je doneo veliki porast nivoa mora, obilne padavine i poplave čineći ogromnu materijalnu štetu i prekid u snabdevanju strujom. 

Brzine vetra nešto preko 200 km/h su zabeležene na stanicama blizu obale u Lujzijani, a orkanski vetrovi, pljuskovi i poplave zahvatili su i širu oblast Meksičkog zaliva.

Snažan uragan Laura neposredno pred obalom Lujzijane 26. avgusta 2020. Izvor: weather.cod.edu

Klimatske promene i uragani

Uragani predstavljaju sve veći problem za SAD izazivajući veliku štetu u priobalnim gradovima. Prema podacima Američke administracije za okean i atmosferu (NOAA), SAD je u poslednje tri godine pogodilo 7 uragana koji su izazvali štetu veću od milijardu dolara, a ukupna šteta od ovih katastrofa u istom vremenskom periodu viša je od 335 milijardi dolara.

Topliji okeani povećavaju šansu za nastanak snažnijih oluja, a jedan od faktora koji u velikoj meri utiče na temperaturu vode jeste i globalno zagrevanje. 

Nedavno objavljeno istraživanje koje je koristilo satelitska osmatranja iz poslednjih 40 godina, nesumnjivo je pokazalo da uragani postaju sve snažniji. Prosečna temperatura na Zemlji trenutno je za oko jedan stepen viša u odnosu na predindustrijski period. Ukoliko se ne smanje emisije gasova sa efektom staklene bašte, u budućnosti nas očekuje još veće zagrevanje, a uz to i veća opasnost od veoma snažnih uragana.

U oku uragana

Na sledećem videu možete videti kako izgleda naučni let avionom kroz snažan uragan Laura. Letove obavljaju „Lovci na uragane“ u okviru Nacionalnog centra za uragane na svakih nekoliko sati, kako bi se dobili meteorološki podaci u realnom vremenu, koji su od izuzetnog značaja za prognozu, upozorenja i naučna istraživanja.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-08-28T08:14:10+00:00