fbpx
Loading...

Obnovljivi izvori energije – trendovi u Srbiji i svetu

Elektroenergetski sistem na globalnom nivou poslednjih godina podvrgnut je velikim promenama. Sa razvojem svesti o klimatskim promenama, a posebno nakon Pariskog sporazuma 2015. godine, obnovljivi izvori energije dobijaju na značaju kao izvori “čiste energije” i kao takvi postaju posebno zanimljiv predmet potencijalnih investicija. 

S obzirom na to da ovakvi izvori za svoj rad koriste energiju prirodnih izvora poput sunca, vetra, vode, proizvodnja energije nije ograničena potrebom za fosilnim gorivima kao što je to slučaj kod konvencionalnih izvora energije. Dodatno, proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora vrši se bez emitovanja štetnih čestica u životnu sredinu, što je još jedna njihova dobra osobina.

Zašto onda ovi izvori još uvek nisu masovno rasprostranjeni širom sveta?

Postoji više razloga. Prvi i verovatno najrelevantniji je – cena. Naime, kilovat-čas proizveden iz obnovljivih izvora energije na samom početku njihove primene bio je znatno skuplji od kilovat-časa proizvedenog iz konvencionalnih elektrana. 

Međutim, razvojem obnovljivih  izvora poslednjih godina prisutan je značajan pad cene električne energije dobijene njihovim radom. Dodatno, naglim skokom cene CO2 sertifikata, proporcionalno su povećani i troškovi proizvodnje električne energije iz izvora koji se baziraju na fosilnim gorivima, što je dovelo do toga da su, već od 2019. godine, troškovi izgradnje solarne ili vetroelektrane manji nego troškovi održavanja već postojećih konvencionalnih elektrana.

 Sa opadanjem cena električne energije smanjuju se i cene investiranja, kao i period otplate ovih elektrana. Procenjuje se da će do kraja 2020. godine, energija dobijena iz solarnih i onshore vetroelektrana biti jeftinija od najjeftinije energije dobijene iz fosilnih goriva (slika 1).

Trendovi kretanja cena energije. Izvor https://www.irena.org/

 

U energetici je planiranje proizvodnje i potrošnje veoma važno

Drugi razlog za dosadašnju nerasprostranjenost obnovljivih izvora jeste njihova intermitentnost, tj. nepredvidivost. Naime, stabilnost elektroenergetske mreže direktno je određena odnosom proizvodnje i potrošnje. Primera radi, u slučaju prevelike proizvodnje a male potrošnje, dolazi do porasta frekvencije mreže što može izazvati značajne probleme. Ovakav slučaj može se dogoditi pri jakim vetrovima, kada vetroelektrana ima veliku proizvodnju, koju nije lako predvideti zbog same prirode vetra. 

U slučaju kada nema lokalne potrošnje ili skladištenja energije, sva proizvedena snaga se gura u mrežu i moguć je porast frekvencije mreže usled povećane proizvodnje, što je posebno kritično u toku noćnih sati kada je potrošnja mala, a upravo tada vetroelektrane proizvode najviše električne energije.

Međutim, razvojem tehnologija dolazi se do rešenja za skladištenje energije čime se sprečavaju ovakve pojave, a sav višak proizvedene energije postaje dostupan za korišćenje u svrhe rezervnog napajanja onda kada dođe do prekida ili kvarova u sistemu.

Dodatno, naprednim algoritmima predikcije potrošnje i proizvodnje u sistemu, razvijeni su sistemi za regulaciju tokova snaga u mreži, čime je omogućeno održavanje stabilnosti sistema. Danas se koristi i koncept upravljanja potrošnjom, tako da je problem intermitentnosti obnovljivih izvora u velikoj meri prevaziđen.

Ono što je značajno napomenuti jeste da u opštem slučaju priključenje obnovljivih izvora energije na distributivne sisteme smanjuje gubitke aktivne snage u mreži, što je jedna od značajnih prednosti ovih izvora. Lokalnom proizvodnjom (na mestima gde ima i lokalne potrošnje) smanjuju se tokovi snaga po distributivnom vodu i na taj način formiraju se tzv. mikromreže. Koncept mikromreža je vrlo aktuelna tematika  u svetu energetike i aktivno se radi na tome da se proizvodnja električne energije decentralizuje, što se upotrebom obnovljivih izvora i sistema za skladištenje može postići.

Prikaz mikromreže Izvor: LG CNS

Krećemo se ka budućnosti sa čistom energijom

Velike svetske sile već su napravile značajan pomak na polju obnovljivih izvora energije: 

  • U Nemačkoj, 27% ukupne proizvedene električne energije je dobijeno iz obnovljivih izvora energije (dominantno solarnih i vetroelektrana), dok je plan da se taj broj poveća na čak 80% do 2050. 
  • Kina raspolaže instalisanom snagom vetra od 221GW, što je čak 31 puta više od instalisane snage čitavog elektroenergetskog sistema u Srbiji. 
  • U Danskoj je početkom 2020. godine procenat električne energije dobijene iz obnovljivih izvora dostigao čak 50%

U Srbiji se trenutno napajanje potrošnje vrši dominantno iz termoelektrana – čak 70%, dok se ostatak dobija iz hidroelektrana. Međutim, poslednjih godina radi se na integraciji obnovljivih izvora u elektroenergetski sistem Srbije, pa je tako otvaranjem vetroparka Kovačica 2019. godine, instalisane snage 104.5MW, ukupan instalisani kapacitet vetra porastao na 171.6 MW, dok je oko 370 MW u izgradnji ili u fazi probne proizvodnje. U februaru 2020. godine Elektroprivreda Srbije objavila je vest o planiranju solarne elektrane instalisane snage 97.2 MW. Dodatno, 31. januara 2020. godine usvojen je Nacionalni plan za smanjenje emisija (NERP) glavnih zagađujućih materija koje potiču iz starih, velikih postrojenja za sagorevanje.

Usvajanjem nacionalnog plana za smanjenje emisija, kao i pojačanom inicijativom za izgradnju solarnih i vetroelektrana u našoj zemlji, uvećava se svest o klimatskim promenama, i ide se u pozitivnom smeru kojim su odavno krenule velike svetske sile.

Premda je brzina napredovanja u “našem delu sveta” značajno manja nego u, recimo, zemljama Zapadne Evrope, određeni pozitivni pomaci postoje, ali je još uvek potrebno neke stvari promeniti iz korena kako bi se stanje zaista poboljšalo. U ovo, između ostalog, spada i masovna izgradnja obnovljivih izvora energije koji će u budućnosti delimično, a zatim i u potpunosti zameniti već postojeće, konvencionalne izvore energije.

Ne propusti članke i zanimljivosti o klimatskim promenama koje svakodnevno objavljujemo na našim društvenim mrežama.

Najnoviji tekstovi

Kategorije

Moglo bi da te zanima i…

Cilj sajta Klima101 jeste podizanje svesti i edukacija stanovništva našeg jezičkog područja o uzrocima, posledicama i opasnostima koje prete od klimatskih promena, kao i načinima rešavanja ovog problema.
SAZNAJ VIŠE
2020-05-08T08:19:00+00:00